MOJE KOSTI UJEDAJU

Draško Sikimić rođen je 22.marta 1984.godine u Ljubinju, gde i danas živi. Dve hiljade šesnaeste godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju; sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „Niko.“ Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često. kad sam se probudio bio sam Bog dočekalo me to oko 9:33 ujutro sjedio sam na krevetu i imao 34 godine sve je bilo isto ali sad sam bio svemoćan bio sam svemoćan ali sve je ostalo isto gledao sam u svoj život gledao sam u svijet sve sam mogao sve me trebalo sve me čekalo svejedno ja nisam znao šta da uradim ipak uzeo sam olovku još toplu od mog ljudskog drhtanja i božijom rukom zapisao „smisao života ljudi je da sačuvaju svijet za životinje a oni da izumru ili odu na drugu planetu“ podvukao sam prva dva reda ostavio papir ispod jastuka i ponovo zaspao kad sam se probudio bio sam čovjek