Tri poslednja dana Fernanda Pesoe

Tri poslednja dana Fernanda Pesoe oživljava poslednje misli velikog pesnika kroz susret sa heteronimima Kratki roman Tri poslednja dana Fernanda Pesoe autora Antonija Tabukija vodi nas u sobu lisabonske bolnice „S. Luiš duš Fransezeš“, u kojoj 1935. godine pesnik Fernando Pesoa provodi svoje poslednje dane. Ali smrt za ovog pisca nije kraj – već trenutak povratka i dijaloga sa sopstvenim alter egima, heteronimima koje je stvorio tokom života. Alvaro de Kampuš, Alberto Kaejro, Rikardo Reiš, Bernardo Soareš i Antonio Mora dolaze jedan po jedan, svaki sa sopstvenim glasom, istinama, pitanjima i molbama. Ovi fiktivni likovi, koje je sam Pesoa stvorio, nisu samo književni konstrukti, već deo njegove duše – manifestacije njegove unutrašnje razuđenosti. Tabuki stvara poetsku i filozofsku atmosferu u kojoj se ličnost i fikcija prepliću do potpunog jedinstva. U ovoj knjizi, autor odaje ličnu i literarnu počast Pesoi, koji mu je bio inspiracija, prijatelj iz duhovnog sveta i književni uzor. Tabuki je preveo Pesoin opus na italijanski jezik i temeljno proučavao njegovu zaostavštinu. Više o Antoniju Tabukiju i njegovom delu možete pronaći na Wikipedia stranici autora. Lisabon, novembar 1935 – Fernando Pesoa i njegovi heteronimi Lisabon, novembar 1935. Fernando Pesoa je na samrtničkoj postelji u bolnici „S. Luiš duš Fransezeš”. Tokom tri dana magnovenja, velikom portugalskom pesniku u posetu dolaze njegovi heteronimi: Alvaro de Kampuš, Alberto Kaejro, Rikardo Reiš, Bernardo Soareš, Antonio Mora… Tokom susreta sa svojim tvorcem, oni ispovedaju svoje tajne, traže konačni oproštaj i blagoslov za večnost. „Ja sam interval između onoga što jesam i onoga što nisam, između onoga o čemu sanjam i onoga što je život od mene učinio...ˮ, reči su Bernarda Soareša, autora Knjige nespokoja. U ovoj suspenziji, Tabuki prikazuje poslednja tri dana svog omiljenog pesnika rastočenog u svoje alternativne pesničke persone, koji se ipak u potpunosti može čuti samo kroz njih. Ova delirična, delikatna situacija nije vreme za tirade i žaljenje, već za razmenu suštine. Kroz razgovore sa svojim heteronimima, pesnik konačno postiže mir. Recepcija romana i značaj Tabukijeve interpretacije Roman Tri poslednja dana Fernanda Pesoe je prepoznat kao izuzetno literarno delo koje kombinuje filozofiju, poeziju i biografiju u jedinstvenu celinu. Kritičari ističu nežan, ali istovremeno precizan ton kojim Tabuki piše o svom književnom idolu. Mnogi čitaoci navode da je roman introspektivno i emotivno iskustvo, koje ne zahteva poznavanje čitavog Pesoinog opusa, već nudi samostalnu vrednost kroz dijalog između stvarnog i imaginarnog. Tabuki uspeva da dočara Pesoinu kompleksnost, dok ujedno piše i o univerzalnim pitanjima identiteta, smrti, umetnosti i tišine. Ova knjiga je cenjena kako među ljubiteljima evropske književnosti, tako i među akademicima koji se bave intertekstualnošću i postmodernim narativima. Nema poznatih zvaničnih recenzija na srpskom jeziku, ali u svetu je knjiga doživela brojne pohvale i prevode. Za koga je knjiga „Tri poslednja dana Fernanda Pesoe“ idealna Ova knjiga je idealna za ljubitelje portugalske književnosti, čitaoce koje zanimaju filozofska i poetska pitanja identiteta, kao i sve one koji su zainteresovani za metafizički prikaz smrti. Posebno se preporučuje studentima književnosti, piscima i svima koji se interesuju za Pesein opus i postmodernu književnu strukturu.