NIN-ova nagrada (Nagrada kritike za roman godine) književna je nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku objavljenom u prethodnoj godini.

Nagrada je dodeljena prvi put 1955. godine za roman Koreni (1954) Dobrice Ćosića. Pored značajnog književnog priznanja, dobitnik dobija i diplomu, kao i novčani iznos. Prvobitna je zamisao bila da nagrada obuhvata dva žanra roman i dramu, ali je ta ideja ubrzo odbačena.

U vreme osnivanja najznačanijeg književnog priznanja u tadašnjoj Jugoslaviji, redakciju NIN-a činila su velika imena književne i likovne kritike (Borislav Mihajlović Mihiz, Miodrag B. Protić), ali i ugledni pisci mlađe generacije.

Oskar Davičo je jedini trostruki laureat, ujedno i jedini koji je dve godine za redom osvojio književnu kritiku: Beton i svici (1956), Gladi (1963) i Tajne (1964). Dva puta osvojili su: Dobrica Ćosić Koreni (1954) i Deobe (1961), Živojin Pavlović Zid smrti (1985) i Lapot (1992), Dragan Velikić Ruski prozor (2007) i Islednik (2015) i Svetislav Basara Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006) i Kontraendorfin (2020).

Sedam književnica je do sada dobilo nagradu: Dubravka Ugrešić Forsiranje romana rijeke (1988), Svetlana Velmar-Janković Bezdno (1995), Grozdana Olujić Glasovi u vetru (2009), Gordana Ćirjanić Ono što oduvek želiš (2010), Ivana Dimić Arzamas (2016), Milena Marković Deca (2021) i Danice Vukićević Unutrašnje more (2022).

Nagrada nije dodeljena 1959. godine, jer kvalitet žirija bio doveden u pitanje. Tada nagradu nije dobio Miodrag Bulatović za roman Crveni petao leti prema nebu, što je bio predmet različitih kontroverzi. Bulatovićev roman Ljudi sa četiri prsta proglašen je najboljim za 1975. godinu.

Nagrada je vraćena dva puta: Danilo Kiš je vratio nagradu 1978. godine, koju je dobio 1972. za roman Peščanik, zbog optužbi da je pripovedna zbirka Grobnica za Borisa Davidoviča plagijat. Nekoliko decenija kasnije, 1992. godine je Milisav Savić vratio nagradu za roman Hleb i strah (1991), i to nakon objave teksta Momčila Selića Strava u NIN-u. Jedan od negativnih junaka u ovom tekstu je bio Milisav Savić.

Dodela NIN-ove nagrade je nekoliko puta bila propraćena nizom kontroverzi, što zbog kompetentnosti žirija, što zbog izbora romana, ali i političkih veza. Već je prva dodela bila problematična zbog žanrovskog određenja Andrićevog romana Prokleta avlija, koji je bio označen kao novela. Te godine je Ćosić bio dobitnik nagrade, prvu od dve. Borislav Mihajlović Mihiz je bio član žirija, inače i Ćosićev prijatelj. Problematična je 1959. godina, kada nagrada nije dodeljena. U poslednje vreme poznat je i bojkot NIN-ove nagrade usled privatizacije ovog nedeljnika, koju su potpisali brojni afirmisani pisci,  intelektualci i javne ličnosti.

Aktuelni pobednik NIN-ove nagrade je Darko Tuševljaković za roman Karota (2025). Pored tog priznanja osvojio je i nagradu Beskrajni plavi krug.